Prof. dr Mitja Velikonja

Univerzitet u Ljubljani

Jugoslavija posle Jugoslavije – Grafiti o Jugoslaviji u postjugoslovenskom urbanom prostoru

 

 

 

 

Analiza slučaja 1

U jednom pothodniku u centru Ljubljane već 25 godina može se videti grafit koji prikazuje lađu koja tone, s imenom Jugoslavija. U međuvremenu, stavljeni su oko njega mnogi drugi novi grafiti i tagovi, ali je, u suštini ostao netaknut. Doživljavam ga kao simptom ambivaletnog, čak polivalentnog odnosa Slovenaca prema jugoslovenskoj i socijalističkoj prošlosti.

 

 

 

 

 

 

 

 

Božo Repe

Obećanja i činjenice u vezi s nezavisnom slovenačkom državom

 

 

 

 

Analiza slučaja 2

Svrha ovog rada nije razmatranje da li bi bilo bolje ostati u Jugoslaviji nego steći nezavisnost. Uprkos sadašnjoj krizi i odsustvu perspektive s kojim se suočavaju mnogi pojedinci i društvene grupe, sticanje nezavisnosti, ili tačnije rečeno, blagovremeno sticanje nezavisnosti bilo je nesumnjivo bolja opcija za Slovence kao nacionalnu zajednicu.

 

 

 

 

 

 

 

 

Silvano Bolčić

Kako je moguća autokratska
vlast u uslovima političkog
pluralizma?

 

 

 

 

Analiza slučaja 3

Kritičari totalitarnih svojstava dojučerašnjih socijalističkih (komunističkih) društava tvrdili su da se uspostavom političkog pluralizma („višestranačja“) i slobodnim kandidovanjem i biranjem na slobodnim izborima nosilaca političkih funkcija, dokidaju mogućnosti uspostave i održavanja autokratske vladavine, da se građanima vraćaju svojstva „suverena“, garanta demokratske konstitucije vlasti, kao i sloboda svakog vida, zakonima i društvenim pravilma dozvoljenog, javnog delanja.

 

 

 

 

 

 

 

 

Silvano Bolčić

„Nacionalizacija”
post-jugoslovenskih društva:
Svojstva, akteri, posledice i
mogućnosti „denacionalizacije”

 

 

 

 

Analiza slučaja 4

Iako ima raznolikih viđenja suštine „jugoslovenskih zbivanja“ 1990-tih , i potonjih dešavanja u post-jugoslovenskim društvima, u ovom radu se polazi od saznanja i uverenja - zasnovanih na sociološkom ali i sveukupnom znanju i dostupnim uvidima u društvena zbivanja u različitim delovima nekadašnje Jugoslavije - da je u korenu tih dešavanja bio onaj tok promena koji se može nazvati “nacionalizacijom“ društva ili etnokratskom konstitucijom društva, po čemu su se zbivanja u „jugoslovenskom prostoru“ tokom 1990-tih bitno razlikovala ne samo od ranijih dešavanja u Jugoslaviji tokom gotovo pet decenija, već i od društvenih dešavanja u drugim bivšim „socijalističkim“ zemljama koje su s početka 1990-tih ušle u tranziciju i u novo „post-socijalističko“ razdoblje.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

n a j n o v i j e   . . .

. . .   n a j n o v i j e

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Uz podršku Saveznog ministarstva inostranih poslova SR Nemačke

 

 

 

 

 

Copyright * Yu historija - 2015 * Web Design * ParadoXFactory