Uvodni tekst

Suđenja za masovna zlodela nisu poput drugih suđenja. Ali, upravo poput drugih suđenja za krivična dela ona treba da zadovolje pravdu za žrtve, izreknu kazne i tako spreče – ili barem kontrolišu – vršenje zločina u društvima.

... DETALJNIJE >>>

Analiza slučaja 1

U jednom pothodniku u centru Ljubljane već 25 godina može se videti grafit koji prikazuje lađu koja tone, s imenom Jugoslavija. U međuvremenu, stavljeni su oko njega mnogi drugi novi grafiti i tagovi, ali je, u suštini ostao netaknut.

... DETALJNIJE >>>

Analiza slučaja 2

Svrha ovog rada nije razmatranje da li bi bilo bolje ostati u Jugoslaviji nego steći nezavisnost. Uprkos sadašnjoj krizi i odsustvu perspektive s kojim se suočavaju mnogi pojedinci i društvene grupe, sticanje nezavisnosti, ili tačnije rečeno, blagovremeno sticanje nezavisnosti bilo je nesumnjivo bolja opcija za Slovence kao nacionalnu zajednicu.

... DETALJNIJE >>>

Analiza slučaja 3

Kritičari totalitarnih svojstava dojučerašnjih socijalističkih (komunističkih) društava tvrdili su da se uspostavom političkog pluralizma („višestranačja“) i slobodnim kandidovanjem i biranjem na slobodnim izborima nosilaca političkih funkcija, dokidaju mogućnosti uspostave i održavanja autokratske vladavine, da se građanima vraćaju svojstva „suverena“, garanta demokratske konstitucije vlasti, kao i sloboda svakog vida, zakonima i društvenim pravilma dozvoljenog, javnog delanja.

... DETALJNIJE >>>

Analiza slučaja 4

Iako ima raznolikih viđenja suštine „jugoslovenskih zbivanja“ 1990-tih , i potonjih dešavanja u post-jugoslovenskim društvima, u ovom radu se polazi od saznanja i uverenja - zasnovanih na sociološkom ali i sveukupnom znanju i dostupnim uvidima u društvena zbivanja u različitim delovima nekadašnje Jugoslavije - da je u korenu tih dešavanja bio onaj tok promena koji se može nazvati “nacionalizacijom“ društva ili etnokratskom konstitucijom društva, po čemu su se zbivanja u „jugoslovenskom prostoru“ tokom 1990-tih bitno razlikovala ne samo od ranijih dešavanja u Jugoslaviji tokom gotovo pet decenija, već i od društvenih dešavanja u drugim bivšim „socijalističkim“ zemljama koje su s početka 1990-tih ušle u tranziciju i u novo „post-socijalističko“ razdoblje.

... DETALJNIJE >>>

Analiza slučaja 5

Demokratije nisu bezuslovno stabilne. Da li će biti, zavisi od bar tri stvari. Jedna jeste pluralizam interesa. Druga jeste postojanost vrednosnih opredeljenja. Treća jeste bezbednost, fizička, pravna i socijalna. Kako se demokratije destabilizuju? I koja je uloga populizma u tome?

... DETALJNIJE >>>