Uvodni tekst

Stvaranje Jugoslavije nije bilo motivisano privrednim, pa ni društvenim razvojem, već je trebalo da posluži uobičajenim državnim ciljevima, pre svega bezbednosti, ali i pravičnosti. Ovo drugo, shvaćeno kao ostvarenje nacionalnih, u etničkom smislu, prava i ciljeva, je bilo i osnova legitimnosti. Oko ustavnog okvira nacionalne i jugoslovenske legitimnosti nije, međutim, nikada postignut trajniji sporazum. U potrazi za pravičnim rešenjem nacionalnih pitanja, zemlja je bila u stalnom stanju krize legitimnosti. Nezadovoljeni nacionalizam je stajao na putu demokratizaciji i imao za posledicu donošenje pogrešnih odluka, između ostalog i u sferi privredne politike. Istorija Jugoslavije, privredna kao i politička, sastoji se od niza pogrešnih ustavnih odluka uz povremene pokušaje sprovođenja potrebnih reformi kako bi se one korigovale, a koje bi se redovno pokazale kao nedoržive, jer su i same bile rukovođene istim, etničkim ili nacionalnim motivima. Neka vrsta diktature je uvek bila viđena kao opravdana, pre svega sa stanovišta bezbednosti. A opet, u jednoj ili drugoj vrsti teritorijalne decentralizacije se tražila pravičnost za nacionalne teritorijalne i privredne interese. Uz to, spoljašnje okolnosti nisu bile povoljne. Zemlji je bio potreban (i) liberalno-demokratski ustav u eri rastućeg nacionalizma, (ii) razvoj privatne privrede otvorene za razmenu sa svetom u vreme rastućeg protekcionizma i totalitarizma i (iii) vladavina prava u revolucionarna vremena. Povoljni uslovi za liberalizaciju i demokratizaciju su se stekli tik pre nego što se zemlja raspala.

... DETALJNIJE >>>